Шта све ово треба Швајцарској? Реакција на интервју са амбасадором Србије у Берну

У часопису „20 минута“ објављен је интервју са амбасадором Републике Србије у Швајцарској, г. Иваном Трифуновићем.

Као представници српске дијаспоре уједињени у удружењу Скупштина у расејању, чији чланови живе и раде у Швајцарској, дужни смо да упозоримо да интервју обилује нетачностима и наводима који за циљ имају улепшавање стварности до те мере, да се читалац пита, да ли ово српски амбасадор говори о Србији или заправо о Швајцарској?

Потпуно је нетачно да у Србији постоји слобода медија која би се поредила са слободом медија у Америци, где постоје FOX и CNN као супарнички медији. У Србији не постоји ни један опозициони медиј са националном видљивошћу, јер су сви медији са националним дометом одавно под директном командом Вучићевог режима. У току је напад на једину преосталу ТВ станицу која оперише једино на каблу и то у само неким деловима земље да се и тај опозициони глас угаси.

Режим је направио читаву мрежу станица које су купљене од стране људи лојалних властима. У медијима се брутално нападају људи који другачије мисле, а изостаје истина.

Један пример је довољно илустративан. Кад је Русија напала Украјину часопис Информер, иначе челична песница пропаганде Вучићевог режима, објавио је на насловници „Украјина напала Русију!“. Да, добро сте прочитали.

На Вучићевим ТВ каналима и по новинама дефилују аналитичари чији је циљ да примитивизмом и национализмом заглупљују домаћу јавност. Вучић је ученик Слободана Милошевића и Војислава Шешеља, вођа црвено-црне коалиције из деведесетих. За разлику од својих учитеља он добро зна да мора да ради и са Западом ако жели да опстане на власти. Жалосно је и доказ је кризе западног лидерства, што му поједини западни политичари и даље пружају руку.

Швајцарска је земља истинске демократије, великог угледа и познатих економских достигнућа, која је увек пазила на свој реноме. Швајцарски председник путује за Србију. Није могао одабрати гори моменат. Србија се тресе под незадовољством, Вучићева популарност је на најнижем нивоу откад је на власти.

Српски амбасадор се, међутим, не обазире на расположење народа државе која га је акредитовала. На питање новинара часописа 20 минута шта се заиста десило након пада надстрешнице у Новом Саду када је живот изгубило 16 људи, амбасадор скреће са теме, да би се упустио у блаћење главног протагонисте грађанског незадовољства – студентског покрета. Он намерно представља тај покрет као екстремистички, подједнако у левом и у десном смислу. Г. амбасадор неће, или не жели да погледа у кредибилне анализе јавног мњења у Србији које кажу да незадовољни нису само студенти, већ велика већина грађана чији су студенти изданак. Г. амбасадор не помиње ту већину, српске грађане разних вера и нација, који су се ујединили и чије чисто и неукаљано лице представља управо студентски покрет.

Пад надстрешнице и оправдана реакција српских студената вратила је политику српским грађанима. Далеко од тога да су српски студенти екстремисти, они су нешто најбоље што је изнедрила Србија у последњих тридесет година. Они су успели тамо где нико пре њих, чак ни краткотрајна демократска влада у периоду од 2000 до 2012 није. Успели су да створе грађанско јединство између људи у Србији који су Срби и оних који то нису: Бошњаци и Срби загрљени заједно протестују против режима оног човека који је некада са скупштинске говорнице узвикивао „Сто муслимана за једног Србина“.

Сматрамо неупутним да после трагедије у Кран Монтани, швајцарски председник иде у посету земљи где се обрушавају плафони по школама и болницама, и још горе, где се свакодневно слама свака идеја уређеног и смисленог живота.

Врло је чудно да баш у овом тренутку председник Ги Пармелен посећује земљу у којој постоје црне фаланге састављене од криминалаца са маскама које туку грађане по протестима у присуству полиције која окреће леђа, или чак заједно са криминалцима туче грађане.

Је ли могуће да швајцарски председник посећује земљу у којој је владајући режим подигао мини град у центру Београда између Народне скупштине и зграде Председништва, где су више од 6 месеци обитавали наоружани криминалци и купљени статисти као контрапункт студентским протестима?! У том граду суспендовани су закони и Устав Републике Србије.

Швајцарски медији су опсежно информисали о бруталности Вучићевог режима као и о светлом карактеру студентског покрета. Да ли је могуће да људи који организују посету швајцарског председника нису информисали господина председника где се упутио? Чак је и спора и неодлучна европска бирократија, па и председница ЕУ Комисије, ставила до знања о каквом режиму се ради. Зашто је ово, једном речју, потребно Швајцарској?!

Српски амбасадор не демантује чињеницу да у Србији постоји корупција, него напротив тврди да корупција може бити чак и корисна!! Питамо се како онда он представља владу своје земље која у званичним изјавама тврди да је њен првенствени циљ управо борба против корупције?!

Економска сарадња између Швајцарске и Србије је добродошла. Упозорили бисмо ипак да сарадња на пројектима који се изводе тако што су позитивни закони земље суспендовани може довести до крупне штете за Швајцарску и њен углед. Најјаснији такав пример је изложба EXPO. Огроман грађевински комплекс који се подиже у предграђу Београда (фудбалски стадион, хале, станови) гради се по хитној процедури што значи да за отварање новоизграђених објеката уопште није потребно имати употребну дозволу. Надстрешница у Новом Саду је такође била обновљена и предата за коришћење без употребне дозволе. Предлажемо да швајцарска влада, чији је циљ, како смо уверени, сарадња не само с владом, него и с грађанкама и грађанима Србије, још једном размисли о свом ангажману у погледу изложбе EXPO, пре свега са становишта физичке безбедности учесника и посетилаца.

Извештаји о аферама у које је уплетена актуелна власт у Србији, а које је г. амбасадор пропустио да помене у интервјуу, као нпр. Савамала, „пад хеликоптера“, смрт Станике Глигоријевић, откривање највеће фабрике дроге на Балкану (Јовањица), као и „људске касапнице“ Вељка Беливука, „случај Бањска“, све до пада надстрешнице у Новом Саду, употпунили би сазнање читалаца 20 минута о тренутном политичком стању у Србији. Надамо се да је могуће да председник Швајцарске Конфедерације узме у обзир све те ноторне чињенице и јасно их предочи својим саговорницима током посете.

Скупштина у расејању